09.03.2013.

Jednom kada...

I, više nego dovoljno godina kasnije,

možda nečiji, možda prosed,

možda bez ikoga,

ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu,

i širom otvoriti prozore mameći ga

da ti sobu opraši polenom i prolećem.


A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom,

videćeš samo drozdovo pero na šeširu

kako promiče za šimširom,

i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu,

koju prvi put slušaš, a godinama je znaš.

I zaplakaćeš, istog časa.

I najzad shvatiti koliko sam te volela...